Стаза пролази кроз пределе Равног Копаоника и делом кроз два природна резервата Суво Рудиште и Дубока. Стазом се стиже до гребена Небеске столице (1913 мнв), који се налази јужно од Панчићевог врха . По самом гребену налазе се скупине стена са којих се пружају видици на околне планине, врхове и живописна села. Гребену по коме је касније и читаво брдо је добило назив, дао је име српски војсковођа Живојин Мишић који је ову лепоту посматрао из Белог брда што га је подсетило, на столице на којима богови седе. На овом месту се и небо одмара! Мало ли је!
По лепом и ведром дану са гребена се могу видети Комови, Дурмитор, Бјеласица, Шар-планина и Кораб. Ова стаза нас преко таласастог гребена обраслог травом, ниском клеком и боровницом води до археолошког налазишта Црквине где се налазе остаци ранохришћанске базилике за коју се каже да потиче из петог века. Ту је приликом ископавања пронађен новац из времена Диоклецијана и Константина што сведочи и о присуству Римљана на овим просторима.
На овој платформи Црквине светог Прокопија становници околних села се сваке године окупљају ради молитве и славе овог свеца , познатог у народу као заштитника рудара.
Гребен је природно станиште копаоничке чуваркуће и копаоничке љубичице као и ретке врсте птице ушате шеве. Са гребена се јасно могу видети остаци некадашњег рударења, на брдима испод где се виде рупе“бунарског типа“ из којих су Саси вадили руду гвожђа што сведочи да је Копаоник некада био велика рудна област.
Због велике разуђености рељефа постоје идеални услови за параглајдинг.
*Напомена: Аутономна покрајна Косово и Метохија на карти је обележена испрекиданом линијом и именована као Косово.
*Note: The Autonomous Province of Kosovo and Metohija is marked on the map with a dashed line and named as Kosovo.
Фотографије са ове пешачке стазе
Пратите нас