Под утицајем природних, историјских економских и социјалних фактора, као и због географског положаја Копаоника, становништво овог подручја је током времена варирало у броју и структури.

На Копаонику као вишевековном етничком простору Срба пронађени су трагови живота и других народа: Саса, Латина, Дубровчана, Далматинаца, Црновунаца и Цинцара.

Насеља Копаоничке области и његовог побрђа у целости карактерише разбијени тип градње, села су растурена по брдима, свака породица има своје мини-насеље у чијим границама су збијене куће. Насеља на подручју Националног парка настала су на траговима насеобина из античког и средњовековног доба.

Највећи број становника који данас насељава копаоничку област дошао је након Великих сеоба Срба. Најјаче миграционе струје нових досељеника на ову област биле су из правца Црне Горе, Херцеговине, Северне Албаније, Косова, Метохије и мањим делом из југоисточних и најјужнијих српских крајева. Придошло становништво насељавало је узвишене пределе, брда и стране. Таква места пружала су бољи поглед на околину и заштиту од непријатеља. Тако је област Копаоника богата географском номенклатуром.

Подручје Националног парка са заштитном зоном обухвата укупно 19 насеља, од тога 10 у општини Рашка, 7 у општини Брус и 2 у општину Лепосавић.

У оквиру Националног парка, без зоне заштите, налазе се атари насеља: Брзеће, Равниште (општина Брус); Бадањ, насеље Копаоник, Црна Глава, Крива Река, Јошаничка Бања, Кремиће, Сметеш, Лисина, (Општина Рашка); Бозољин, Кнежево, Ливађе (општина Брус).