Јанкове баре налазе се на подручју Равног Копаоника (1420-1650мнв). Предео је обрастао густом четинарском шумом кроз коју вијуга више потока који се уливају у Самоковску реку.

Јанкова бара је природни резерват и највећа тресава на Копаонику (природна, хидролошка појава са карактеристичном вегетацијом настала као последица испарења многих бара и потока), са већим бројем тресавских заједница ретких екосистема којима обележје дају
маховине као и специфичние заједнице смрче, јеле, црног и белог бора.

Промене климе услед глобалног загревања и загађења јасно се могу видети у овом резервату, на жалост, и то кроз појаву сушења шуме. Национални парк Копаоник прати стање сушења и спроводи адекватне мере заштите које између осталог подразумевају и повремену сечу болесних стабала.
Стаза до Јанкових бара иде из центра конаци „Сунчани врхови“, па преко паркинга у правцу севера, долази се до стазе која благом низбрдицом води ка „великој ливади“ познатој као Црвене баре (тресава пречника око 1,5 км).

Од велике ливаде стазом се прелази неколико потока и у великом луку (кривини) приближава се колском путу и паралелно води према Јеличић стругари ( чувени домаћин из Бруса, Божа Јеличић је 1901. године добио од Александра Обреновића и Драге Машин, Копаоник на управљање, и саградио је једну од најмодернијих стругара тог времена одакле је испоручивана грађа у све познатије европске центре). Остаци Јеличића стругаре налазе се испод виса „Ђаков гроб“ (1650мнв). На том месту се налази спомен плоча ђацима ратницима, „ деци цвећа“ настадалим у Великом рату 1914-1918.године.

Стаза наставља до улаза у резерват Јанкове баре.Постоје записи да су преко овог места пролазиле многе војске, а туда је прошла и војска цара Лазара на путу за Косово 1389. године. Мађарска војска на челу са Јанком Худињанином прошла је овуда 1448. године, па је по Јанку овај резерват и добио име.

Стаза води преко потока и треба се пажљиво кретати по овом подводном терену. Да би се кретање осигурало и резерват учинио што приступачнијим национални парк је направио дрвену стазу издигнуту изнад потока и бара. На тај начин без бојазни можете фотографисати пределе и уживати у природи.

Постоји и краћа и приступачнија стаза којом се до Јанкових бара стиже аутом од центра до Кадијевца и даље путем до одредишта. Резерват је станиште многих ретких и законом заштићених биљних врста као што су барски петолист, горки тролист, усколисни ветрогон и различитих врста орхидеја међу којима се својом лепотом истиче Dactylorhiza cordigera -Тресетни каћун . Јанкова бара представља резерват за различите животињске врсте, посебно за представнике гмизаваца и водоземаца, али и за фауну птица и инсеката.

Простор око тресаве служи за лет шумске шљуке, као гнездилиште гаћасте кукумавке, сове утине, планинске плиске, краљића, лешникаре… Од птица заступљени су: сиви соко, обична ветрушка,мишар, планинска црвенперка, планинска сеница и друге.

Download file: Edukativna staza JANKOVE BARE.gpx

*Напомена: Аутономна покрајна Косово и Метохија на карти је обележена испрекиданом линијом и именована као Косово.

*Note: The Autonomous Province of Kosovo and Metohija is marked on the map with a dashed line and named as Kosovo.