АНТИЧКИ КОПАОНИК

Културно наслеђе Копаоника нераскидиво је повезано са рудним богатством ове планине. Како је руда диктирала политичку стратегију Римског царства, Копаоник (као значајни дардански рудни ревир) постаје део metalla dardanica и продукти ових рудишта се срећу широм Царства (од Тибра на западу до Приморске Цезареје на истоку). Досадашња археолошка истраживања, иако малог обима, дала су значајне податке о античким локалитетима на Копаонику међу којима са издвајају Небеске столице, Суво рудиште и Метође.

Остаци ранохришћанске цркве на Небеским столицама представљају најпрепознатљивији пример културног наслеђа планине. Упркос томе што су остаци грађевина вековима уназад били затрпани, у колективном памћењу копаоничког становништва остало је сећање на Црквину св. Прокопија, не само великог мученика који је страдао у време цара Диоклецијана, већ и заштитника рудара. Археолошка истраживања на Небеским столицама посведочила су веровање да Црквина чува остатке сакралне грађевине из 5-6. века, као и касноантички објекат из периода 3-4. века. О некадашњој репрезентативности ранохришћанске цркве, која је сачувана само у темељној зони и доњем нивоу зидова, сведоче фрагменти фресака који су откривени у слоју рушења, на нивоу пода, као и остаци полихромног подног мозаика. Пронађени мозаик рађен је у техници opus tessallatum, састављен од поља у којима су приказани геометријски и зооморфни мотиви.

Поред мозаика, на нивоу пода цркве, пронађени су и фрагменти живописа, прозорског стакла кроз које је некада продирала светлост која је имала значајно место у целокупном доживљају сакралног простора у хришћанству. Да се на Небеским столицама водило рачуна о свим детаљима у литургијском смислу, сведочи и перфорирани крст који је некада припадао полијелеју (5-6. век).

Археолошка истраживања на овом локалитету открила су и старију фазу живота која се очитује у касноантичким грађевинама у којима је пронађен новац римских царева, 3. и 4. века, као и фрагменти керамичких и стаклених посуда, накита, оруђа, згуре и других употребних предмета. Ипак, најзаступљенији покретни материјал чине делови накита (посебно различити типови фибула) који се датују у период од 4. до 6. века. На основу пронађеног покретног археолошког материјала може се претпоставити да је објекат служио као мања војна или административна постаја која је функционисала у оквиру рудног ревира Суво рудиште који у административном смислу припада простору античког рударског домена metalla dardanica. До овог локалитета се данас лако стиже утабаном планинарском стазом од центра Копаоника до Небеских столица одакле се пружа невероватан поглед до Шар планине.

Шира околина локалитета Небеске столице представљају такође археолошка налазишта Суво рудиште и Сува руда. Археолошки остаци старих рударских радова забележени су на читавом простору ревира. Источно и југоисточно од Сувог рудишта среће се широки рудоносни реон покривен многобројним старим радовима који се групишу око Царичине Стране, Војетине, Каменице, Белог Брда, Марушића и Запланине; а највећа концентрација (стотине) пинги забележена је југоисточно од локалитета Небеске столице и лако се уочава у пејзажу.

Говорећи о геокултурном наслеђу Копаоника, мора се издвојити и локалитет Методје који се налази на источним падинама националног парка и уклопљен је у део уредјене пешачке стазе. На овом локалитету се налазе рудна окна, део старог рударског пута и потенцијалне позиције за пречишћавање и топљење руде судећи на основу налаза шљаке. У овом висинском појасу Коаоника откривено је још неколико локалитета са остацима старих рударских и металуршких активности, тако да археолози очекују и нова открића попут насеља античких рудара (vicus metallorum) или villa rustica.

Откријмо заједно још једну лепоту Копаоника – културно наслеђе.

др Марија Марић, археолог