Повољни природни услови овог планинског масива омогућили су развој богатог и разноврсног животињског света. Богата је фауна инсеката. Копаоник је једини познати локалитет на коме је нађена ендемична и реликтна врста дневног лептира Colias balcanica Rebel. Забележен је већи број водоземаца и гмизаваца. Фауна птица обухвата 173 врсте од којих је 90% гнездарица.
Посебно се истиче балканска ушата шева. Фауна сисара обухвата 40 врста. Значајно је и присуство видре уз водотоке. Квалитет вода омогућава присуство поточне пастрмке Salmo truta у готово свим водотоцима Копаоника.
Сисари
Фауну сисара Копаоника чини 40 врста: 9 врста бубоједа (Insectivora), 5 врста слепих мишева-љиљака (Chiroptera), 1 врста паглодара (Lagomorpha), 14 врста глодара (Rodentia), 9 врста месождера (Carnivora) и две врсте папкара (Artiodactyla).
Све ове врсте су аутохтоне и насељавају подручје Копоника од давнина, уз изузетак америчке ондатре која је уз посредну помоћ човека, продрла пре 40 година уз долину Ибра и водотоке североисточног подгорја Копаоника.
У прошлом веку четири врсте сисара је истребљено са ових предела, углавном негативним утицајем човека : медвед (Ursus arctos), који се последњих неколико година може срести овде али сматра се да је само у пролазу без сталног места боравка, рис (Lynx lynx), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и јелен (Cervus elaphus).
У Међународној Црвеној листи Европе( European Red list, Unesco, New York, 1991) од овог броја врста обухваћене су две врсте регистроване у Националном парку Копаоник, Muscardinus avellanarius (Rodentia) и Canis lupus (Carnivora), обе са назнаком рањива врста по питању глобалног статуса.
Фауна риба
Воде НП “Копаоник“ припадају салмонидном, пастрмском региону и одликују се само рибљим насељима аутохтоне врсте поточне пастрмке ( Salmo truta L.).
Поточна пастрмка представља семимиграторну (са израженим слатководним миграцијама у току исхране, а посебно у периоду мреста), реофилну врсти ( насељава хладне и брзе водотоке, богате кисеоником, чије је дно прекривено камењем и крупнијим шљунком).
Поточна пастрмка се у складу са Законом о заштити природе, налази на листи „ заштићених дивљих врста“, а њена заштита, управљање, лов, коришћење и унапредјивање популација уредјују се и прописима из области рибарства.
Дивокоза у Националном парку Копаоник
Балканска дивокоза, (Rupicapra rupicapra balcanica), представља предиван и издржљив примерак дивље фауне Балканског полуострва. Поседује импресивне способности прилагођавања и може се наћи у најтежим условима живота у планинским пределима.
Крзно Балканске дивокозе мења се током године како би се прилагодило променљивим условима. Током лета, крзно је тамно смеђе до црвенкасто смеђе боје, док током зиме постаје светлије, прелазећи у сивкасто смеђу. И мужијаци и женке имају рогове који се повијају уназад, али мужјаци обично имају веће и снажније рогове од женки.
Њихово природно станиште су планинске области Балканског полуострва, укључујући Албанију, Бугарску, Грчку, Северну Македонију, Србију, као и делове Црне Горе. Ове предивне животиње се одликују изузетним пењачким способностима, што им омогућава да се крећу по стрмим и каменитим теренима са лакоћом. Такође, познате су по својој издржљивости и сналажљивости у екстремним временским условима.
Балканске дивокозе могу пронаћи храну чак и у сиромашним планинским травњацима, хранећи се различитим врстама биљака, лишћем, травама и грмљем. Њихов изузетан њух и чуло вида помажу им у проналажењу хране и препознавању потенцијалних претњи.
Нажалост, популација Балканских дивокоза смањује се услед претњи као што су губитак станишта, услед људске експанзије, неконтролисаног лова, као и промене у климатским условима.
Национални парк Копаоник у сарадњи са Управом за шуме и Националним парком Тара започео је активности у циљу реинтродукције балканске дивокозе. Тако су прве дивокозе стигле са Таре на Kопаоник 2021. године и сада се налазе у резервату Козје Стене.
Узгајалиште за европсог јелена (Cervus еlaphus, L.) и дивљу свињу (Sus scrofa L.)
Према писаним подацима европски јелен је насељавао просторе Копаоника. Наиме, гроф Грегор Минстер, чувени ловни стручњак и писац књиге „Der Hirschruf der“, описао је свој лов септембра 1873. године на Копаонику, где је између осталих ловних врста евидентирао и јелена. Детаљно је описао доживљај у лову где је одстрелио „неравни десетерац са ледењаком и прилично високим, али нажалост веома танким роговљем“.
Основни разлози због којих је популација европског јелена нестала са Копаоника је угрожен мир и повећани обим криволова јер се није могла успоставити адекватна контрола, ни заштита.
У току 2016. и 2017. године на јужним обронцима Националног парка Копаоник примећени су трагови јеленске дивљачи, а у јесен – зиму 2018. године је и примећен јелен од стране чуварске службе националног парка.
Како се оправком нарушених екосистема кроз повећање бројног стања популација аутохтоних врста постиже унапређење биолошке разноврсности, ЈП ,,Национални парк Копаоник“ 2020. врши реинтродукцију јеленске дивљачи у ограђено узгајалиште на површини од 196 хектара.
Основни циљ повећања бројности популација европског јелена и дивље свиње је формирање варијабилних популација, њихово одржавање у границама капацитета средине и крајња валоризација јеленске дивљачи и дивље свиње као ресурса.
Валоризација јелена и дивље свиње као природног ресурса у смислу социјално-економских аспеката има посебан значај кроз обогаћивање туристичке и туристичко-едукативне понуде у Националном парку Копаоник. Јачање популације јеленске дивљачи посредно утиче и на унапређење стања шумског и других екосистема на простору Националног парка. Позната је улога јеленске дивљачи у одржању “динамичке равнотеже екосистема“, која се огледа у редукцији појединих биљних врста (бршљан, глог, купина, дивља малина и других врста које се јављају на испашним површинама) што је посебно изражено у зимском периоду.
Природни услови за гајење европског јелена и дивље свиње на Копаонику утичу да би он могао бити развијан као репроцентар ове дивљачи.
Водоземци и гмизавци
Према актуелним истраживањима фауна водоземаца и гмизаваца НП „Копаоник“ је умереног богатства. Детаљним истраживањима је у протеклим годинама потврђено присуство 9 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца. Овакав диверзитет батрахо- и херпетофауне је омогућен хетерогеношћу станишних типова присутних на територији националног парка.
Битна одлика водоземаца и гмизаваца је да су осетљиви на промене у станишту па се мониторнигом популација ових врста може квантификовати негативан утицај човека на природу. Главни угрожавајући фактори за ове групе су нестанак и фрагментација станишта, загађење као и претерано узнемиравање од стране људи.
Галерија
Фауна дневних лептира
Фаунистичко богатство је условљено централним положајем Копаоника на Балканском полуострву, разуђеношћу рељефа и богатством флоре, вегетације и станишта. Ови предуслови, у комбинацији са дугим гелошко историјским периодом развоја и малим утицајем глацијације, условили су присуство 138 врста дневних лептира. Копаоник спада међу најбогатије планине Балканског полустрва са овом групом инсеката.
Балканско полуострво има 290 врста дневних лептира тако да 138 врста Копаоника чини 47,5 % укупне фауне Балканског полуострва. За Србију је познато да има 194 врсте у својој фауни, тако да копаоничке врсте чине 71% од тог броја.
На Копаонику је од посебног значаја присуство специфичних фаунистичких елемената. Врсте Coenonympha orientalis Rebel и Boloria titania Esper имају своје најисточније распрострањење управо на Копаонику.
У току теренских истраживања откривена је нова врста лептира за Србију на Копаонику. Zygaena augelicae је врста који насељава северне пределе, а Словенија је, све до њеног открића на Копаонику, означавана као најјужнија тачка распрострањења.
У зони високопланинских камењара, на отвореним (оро)медитеранским пашњацима, стеновитим обронцима и јаругама срећемо и врсту Colias caucasica Staudinger, која је реликт плиоцена, очувана на рефугијалном станишту изнад појаса смрчевих шума.
Присуство врсте Phengaris (Maculinea) arion Linnaeusје од великог значаја. Ова мирмекофилна врста има интересантан животни циклус: прву половину живота гусенице проводе у цвастима биљних врста Oruganum и Thymusа затим их у своје мравињаке уносе мрави врста Myrmica sabuleti и M. scabrinodis и до комплетирања постембрионалног развоја гусенице се хране ларвама ових мрава. Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus је значајна индикаторска врста стања природних екосистема па је зато у целој Европи (European Environmental Agency, Butterfy Conservation Europe) предмет биолошког мониторинга.
На европском нивоу разматрање Копаоник у својој фауни поседује 17 врста дневних лептира, означених као циљне врсте: Z. polyxena, P. mnemosyne, P. apollo, C. caucasica, L. dispar, P. vicrama, S. orion, G. alexis, P(M). arion, M. alcon, P. eros, B. titania, N. vaualbum, E. aurinia, M. aurelia, C. orientalis i E. medusa.
Од европског значаја су и врсте дневних лептира обухваћене програмом НАТУРА 2000: Lycaena dispar, Polyommatus eroides, Nymphalis vaualbum и Euphydryas aurinia. Ове врсте су стављене под заштиту Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Орнитофауна
Од 19. века да данас је на подручју Копаоника забележено око 180 врста птица. Стваран број број врста које се могу срести на овом простору је сигурно већи и он се процењује на око 210 врста. Од до сада забележених врста на Копаонику је гнездило 125 врста. Због нестанка неколико некадашњих гнездарица Копаоника, број врста које се данас гнезде овде се креће око 115.
У фауни доминирају птице шумских станишта, отворених планинских станишта и птице културних предела. Птице везане за водена станишта нису у већој мери присутне на Копаонику. Због великог диверзитета , богатства фауне птица и због присуства ретких и угрожених врста Копаоник је још 1997. године уврштен у списак међународно значајних подручја за птице (ИБА).
Карактеристичне гнездарице шума Копаоника су: осичар Pernis apivorus, орао змијар Circaetus gallicus, уралска сова Strix uralensis, гаћаста кукумавка Aegolius funereus, планински детлић Dendrocopos leucotos, тропрсти детлић Picoides trydactilus, лештарка Bonasa bonasia, мала мухарица Ficedula parva, шумски звиждак Phylloscopus sibilatrix, планинска сеница Parus montanus.
Високопланинске пашњаке и рудине насељавају планинска шева Eremophila alpestris, дрозд камењар Monticola saxatilis, јаребица камењарка Alectoris graeca, планински попић Prunella collaris. На стеновитим литицама и у кањонима река гнезде се сури орао Aquila chrysaetos, сиви соко Falco peregrinus и буљина Bubo bubo. Пределе са ливадама и воћњацима насељавају прдавац Crex crex, ћук Otus scops, пупавац Upupa epops, руси сврачак Lanius collurio, шумска шева Lillula arborea, Parus lugubris сеница шљиварка, стрнадица виноградарка Emberiza hortulana.
Неколико врста које су се некада редовно гнездиле на Копаонику су услед изражених антропогених притисака престале да се гнезде у савременом периоду. То су велики тетреб Tetrao urogallus, црвенокљуна галица Pyrrocorax pyrrocorax, жутокљуна галица Pyrrocorax graculus, белоглави суп Gyps flavus, црни лешинар Aegypius monachus, патуљасти орао Hierateus pennatus, пузгавац Trichodroma muraria и златоврана Coracias garrulus.
На територији националног парка спроводи се низ мера заштите како би се већи број врста задржао ту и наставио нормалне животне активности нпр. Постављање вештачких кућица за гнежђење, усклађивање других активности у парку са потребама заштите птица.
Галерија
Пратите нас