Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog životinjskog sveta. Bogata je fauna insekata. Kopaonik je jedini poznati lokalitet na kome je nađena endemična i reliktna vrsta dnevnog leptira Colias balcanica Rebel. Zabeležen je veći broj vodozemaca i gmizavaca. Fauna ptica obuhvata 173 vrste od kojih je 90% gnezdarica.

Posebno se ističe balkanska ušata ševa. Fauna sisara obuhvata 40 vrsta. Značajno je i prisustvo vidre uz vodotoke. Kvalitet voda omogućava prisustvo potočne pastrmke Salmo truta u gotovo svim vodotocima Kopaonika.

Sisari

Faunu sisara Kopaonika čini 40 vrsta: 9 vrsta bubojeda (Insectivora), 5 vrsta slepih miševa-ljiljaka (Chiroptera), 1 vrsta paglodara (Lagomorpha), 14 vrsta glodara (Rodentia), 9 vrsta mesoždera (Carnivora) i dve vrste papkara (Artiodactyla).

Sve ove vrste su autohtone i naseljavaju područje Koponika od davnina, uz izuzetak američke ondatre koja je uz posrednu pomoć čoveka, prodrla pre 40 godina uz dolinu Ibra i vodotoke severoistočnog podgorja Kopaonika.

U prošlom veku četiri vrste sisara je istrebljeno sa ovih predela, uglavnom negativnim uticajem čoveka : medved (Ursus arctos), koji se poslednjih nekoliko godina može sresti ovde ali smatra se da je samo u prolazu bez stalnog mesta boravka, ris (Lynx lynx), divokoza (Rupicapra rupicapra) i jelen (Cervus elaphus).

U Međunarodnoj Crvenoj listi Evrope( European Red list, Unesco, New York, 1991) od ovog broja vrsta obuhvaćene su dve vrste registrovane u Nacionalnom parku Kopaonik, Muscardinus avellanarius (Rodentia) i Canis lupus (Carnivora), obe sa naznakom ranjiva vrsta po pitanju globalnog statusa.

Fauna riba

Vode NP “Kopaonik“ pripadaju salmonidnom, pastrmskom regionu i odlikuju se samo ribljim naseljima autohtone vrste potočne pastrmke ( Salmo truta L.).

Potočna pastrmka predstavlja semimigratornu (sa izraženim slatkovodnim migracijama u toku ishrane, a posebno u periodu mresta), reofilnu vrsti ( naseljava hladne i brze vodotoke, bogate kiseonikom, čije je dno prekriveno kamenjem i krupnijim šljunkom).

Potočna pastrmka se u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, nalazi na listi „ zaštićenih divljih vrsta“, a njena zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapredjivanje populacija uredjuju se i propisima iz oblasti ribarstva.

Uzgajalište za evropsog jelena (Cervus elaphus, L.) i divlju svinju (Sus scrofa L.)

Prema pisanim podacima evropski jelen je naseljavao prostore Kopaonika. Naime, grof Gregor Minster, čuveni lovni stručnjak i pisac knjige „Der Hirschruf der“, opisao je svoj lov septembra 1873. godine na Kopaoniku, gde je između ostalih lovnih vrsta evidentirao i jelena. Detaljno je opisao doživljaj u lovu gde je odstrelio „neravni deseterac sa ledenjakom i prilično visokim, ali nažalost veoma tankim rogovljem“.

Osnovni razlozi zbog kojih je populacija evropskog jelena nestala sa Kopaonika je ugrožen mir i povećani obim krivolova jer se nije mogla uspostaviti adekvatna kontrola, ni zaštita.

U toku 2016. i 2017. godine na južnim obroncima Nacionalnog parka Kopaonik primećeni su tragovi jelenske divljači, a u jesen – zimu 2018. godine je i primećen jelen od strane čuvarske službe nacionalnog parka.

Kako se opravkom narušenih ekosistema kroz povećanje brojnog stanja populacija autohtonih vrsta postiže unapređenje biološke raznovrsnosti, JP ,,Nacionalni park Kopaonik“ 2020. vrši reintrodukciju jelenske divljači u ograđeno uzgajalište na površini od 196 hektara.

Osnovni cilj povećanja brojnosti populacija evropskog jelena i divlje svinje je formiranje varijabilnih populacija, njihovo održavanje u granicama kapaciteta sredine i krajnja valorizacija jelenske divljači i divlje svinje kao resursa.

Valorizacija jelena i divlje svinje kao prirodnog resursa u smislu socijalno-ekonomskih aspekata ima poseban značaj kroz obogaćivanje turističke i turističko-edukativne ponude u Nacionalnom parku Kopaonik. Jačanje populacije jelenske divljači posredno utiče i na unapređenje stanja šumskog i drugih ekosistema na prostoru Nacionalnog parka. Poznata je uloga jelenske divljači u održanju “dinamičke ravnoteže ekosistema“, koja se ogleda u redukciji pojedinih biljnih vrsta (bršljan, glog, kupina, divlja malina i drugih vrsta koje se javljaju na ispašnim površinama) što je posebno izraženo u zimskom periodu.

Prirodni uslovi za gajenje evropskog jelena i divlje svinje na Kopaoniku utiču da bi on mogao biti razvijan kao reprocentar ove divljači.

Vodozemci i gmizavci

Prema aktuelnim istraživanjima fauna vodozemaca i gmizavaca NP „Kopaonik“ je umerenog bogatstva. Detaljnim istraživanjima je u proteklim godinama potvrđeno prisustvo 9 vrsta vodozemaca i 12 vrsta gmizavaca. Ovakav diverzitet batraho- i herpetofaune je omogućen heterogenošću stanišnih tipova prisutnih na teritoriji nacionalnog parka.

Bitna odlika vodozemaca i gmizavaca je da su osetljivi na promene u staništu pa se monitornigom populacija ovih vrsta može kvantifikovati negativan uticaj čoveka na prirodu. Glavni ugrožavajući faktori za ove grupe su nestanak i fragmentacija staništa, zagađenje kao i preterano uznemiravanje od strane ljudi.

Od strogo zašićenih vrsta vodozemaca za R. Srbiju u NP „Kopaonik“ su zabeležene:

šareni daždevnjak (Salamandra salamandra), planinski mrmoljak (Ichthyosaura alpestris), mali mrmoljak (Lissotriton vulgaris), istočni glavati veliki mrmoljak (Triturus macedonicus), žaba travnjača (Rana temporaria), žutotrbi mukač (Bombina variegata), obična krastača (Bufo bufo) i gatalinka (Hyla arborea). Od zaštićenih vrsta zabeležena je velika zelena žaba (Pelophylax ridibundus)

Od strogo zašićenih vrsta gmizavaca za R. Srbiju u NP „Kopaonik“ su zabeležene:

barska kornjača (Emys orbicularis), belouška (Natrix natrix), eskulapov (obični) smuk (Zamenis longissimus), smukulja (Coronella austriaca), šarka (Vipera berus), kratkonogi gušter (Ablepharus kitaibelii) i planinski (živorodni) gušter (Zootoca vivipara). Od zaštićenih vrsta zabeležen je poskok (Vipera ammodytes). Prostor nacionalnog parka nastanjuju još i: slepić (Anguis fragilis), livadski gušter (Lacerta agilis), zelembać (Lacerta viridis) i zidni gušter (Podarcis muralis)

Galerija

Fauna dnevnih leptira

Faunističko bogatstvo je uslovljeno centralnim položajem Kopaonika na Balkanskom poluostrvu, razuđenošću reljefa i bogatstvom flore, vegetacije i staništa. Ovi preduslovi, u kombinaciji sa dugim geloško istorijskim periodom razvoja i malim uticajem glacijacije, uslovili su prisustvo 138 vrsta dnevnih leptira. Kopaonik spada među najbogatije planine Balkanskog polustrva sa ovom grupom insekata.

Balkansko poluostrvo ima 290 vrsta dnevnih leptira tako da 138 vrsta Kopaonika čini 47,5 % ukupne faune Balkanskog poluostrva. Za Srbiju je poznato da ima 194 vrste u svojoj fauni, tako da kopaoničke vrste čine 71% od tog broja.

Na Kopaoniku je od posebnog značaja prisustvo specifičnih faunističkih elemenata. Vrste Coenonympha orientalis Rebel i Boloria titania Esper imaju svoje najistočnije rasprostranjenje upravo na Kopaoniku.

U toku terenskih istraživanja otkrivena je nova vrsta leptira za Srbiju na Kopaoniku. Zygaena augelicae je vrsta koji naseljava severne predele, a Slovenija je, sve do njenog otkrića na Kopaoniku, označavana kao najjužnija tačka rasprostranjenja.

U zoni visokoplaninskih kamenjara, na otvorenim (oro)mediteranskim pašnjacima, stenovitim obroncima i jarugama srećemo i vrstu Colias caucasica Staudinger, koja je relikt pliocena, očuvana na refugijalnom staništu iznad pojasa smrčevih šuma.

Prisustvo vrste Phengaris (Maculinea) arion Linnaeusje od velikog značaja. Ova mirmekofilna vrsta ima interesantan životni ciklus: prvu polovinu života gusenice provode u cvastima biljnih vrsta Oruganum i Thymusa zatim ih u svoje mravinjake unose mravi vrsta Myrmica sabuleti i M. scabrinodis i do kompletiranja postembrionalnog razvoja gusenice se hrane larvama ovih mrava. Phengaris (Maculinea) arion Linnaeus je značajna indikatorska vrsta stanja prirodnih ekosistema pa je zato u celoj Evropi (European Environmental Agency, Butterfy Conservation Europe) predmet biološkog monitoringa.

Na evropskom nivou razmatranje Kopaonik u svojoj fauni poseduje 17 vrsta dnevnih leptira, označenih kao ciljne vrste: Z. polyxena, P. mnemosyne, P. apollo, C. caucasica, L. dispar, P. vicrama, S. orion, G. alexis, P(M). arion, M. alcon, P. eros, B. titania, N. vaualbum, E. aurinia, M. aurelia, C. orientalis i E. medusa.

Od evropskog značaja su i vrste dnevnih leptira obuhvaćene programom NATURA 2000: Lycaena dispar, Polyommatus eroides, Nymphalis vaualbum i Euphydryas aurinia. Ove vrste su stavljene pod zaštitu Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Ornitofauna

Od 19. veka da danas je na području Kopaonika zabeleženo oko 180 vrsta ptica. Stvaran broj broj vrsta koje se mogu sresti na ovom prostoru je sigurno veći i on se procenjuje na oko 210 vrsta. Od do sada zabeleženih vrsta na Kopaoniku je gnezdilo 125 vrsta. Zbog nestanka nekoliko nekadašnjih gnezdarica Kopaonika, broj vrsta koje se danas gnezde ovde se kreće oko 115.

U fauni dominiraju ptice šumskih staništa, otvorenih planinskih staništa i ptice kulturnih predela. Ptice vezane za vodena staništa nisu u većoj meri prisutne na Kopaoniku. Zbog velikog diverziteta , bogatstva faune ptica i zbog prisustva retkih i ugroženih vrsta Kopaonik je još 1997. godine uvršten u spisak međunarodno značajnih područja za ptice (IBA).

Karakteristične gnezdarice šuma Kopaonika su: osičar Pernis apivorus, orao zmijar Circaetus gallicus, uralska sova Strix uralensis, gaćasta kukumavka Aegolius funereus, planinski detlić Dendrocopos leucotos, troprsti detlić Picoides trydactilus, leštarka Bonasa bonasia, mala muharica Ficedula parva, šumski zviždak Phylloscopus sibilatrix, planinska senica Parus montanus.

Visokoplaninske pašnjake i rudine naseljavaju planinska ševa Eremophila alpestris, drozd kamenjar Monticola saxatilis, jarebica kamenjarka Alectoris graeca, planinski popić Prunella collaris. Na stenovitim liticama i u kanjonima reka gnezde se suri orao Aquila chrysaetos, sivi soko Falco peregrinus i buljina Bubo bubo. Predele sa livadama i voćnjacima naseljavaju prdavac Crex crex, ćuk Otus scops, pupavac Upupa epops, rusi svračak Lanius collurio, šumska ševa Lillula arborea, Parus lugubris senica šljivarka, strnadica vinogradarka Emberiza hortulana.

Nekoliko vrsta koje su se nekada redovno gnezdile na Kopaoniku su usled izraženih antropogenih pritisaka prestale da se gnezde u savremenom periodu. To su veliki tetreb Tetrao urogallus, crvenokljuna galica Pyrrocorax pyrrocorax, žutokljuna galica Pyrrocorax graculus, beloglavi sup Gyps flavus, crni lešinar Aegypius monachus, patuljasti orao Hierateus pennatus, puzgavac Trichodroma muraria i zlatovrana Coracias garrulus.

Na teritoriji nacionalnog parka sprovodi se niz mera zaštite kako bi se veći broj vrsta zadržao tu i nastavio normalne životne aktivnosti npr. Postavljanje veštačkih kućica za gnežđenje, usklađivanje drugih aktivnosti u parku sa potrebama zaštite ptica.

Galerija