Према актуелним истраживањима фауна водоземаца НП „Копаоник“ је умереног богатства. Детаљним истраживањима је у протеклим годинама потврђено присуство 9 врста водоземаца.
Битна одлика водоземаца је да су осетљиви на промене у станишту па се мониторнигом популација ових врста може квантификовати негативан утицај човека на природу. Главни угрожавајући фактори за ове групе су нестанак и фрагментација станишта, загађење као и претерано узнемиравање од стране људи.
Од строго зашићених врста водоземаца за Р. Србију у НП „Копаоник“ су забележене:
шарени даждевњак (Salamandra salamandra), планински мрмољак (Ichthyosaura alpestris), мали мрмољак (Lissotriton vulgaris), источни главати велики мрмољак (Triturus macedonicus), жаба травњача (Rana temporaria), жутотрби мукач (Bombina variegata), обична крастача (Bufo bufo) и гаталинка (Hyla arborea). Од заштићених врста забележена је велика зелена жаба (Pelophylax ridibundus)
Жабе
Ово је широко распрострањена мрка жаба посебно у северној, централној и западној Европи где је најчешћа жаба. На истоку се пружа до Урала. Нема је на Иберијском полуострву, југу Италије и јужним деловима Балканског полуострва. Rana temporaria је акватична само током парења. Може се наћи у различитим терестричним стаништима, често на већим надморским висинама, посебно у јужном делу ареала.
Претежно живи по влажним шумама и мочварним ливадама, као и поред потока. То је мрка жаба робусног изгледа која није већа од 10 цм. Њени екстремитети су релативно кратки, са петним зглобом који ретко када прелази врх њушке. Глава је широка са кратком и тупом њушком. Боја тела је веома варијабилна од сиве, ружичасте до смеђе риђе боје са тамним мрљама. Темпорална мрља је изразита. Трбушна страна тела је углавном мрамораста са или без различитих мрља.
Велика зелена жаба живи у највећем делу Европе, у азијском делу Русије и у средњој Азији. Претежно је становник равница или нижих предела, мада је честа и у планинским крајевима у којима се може наћи на надморској висини од преко 2.000 м. Насељава скоро све типове вода, од мањих бара па до река и језера. Велика зелена жаба је изразито рипаријска врста, што значи да већи део времена проводи на обали водених станишта. То је највећа европска жаба дужине до 15 цм (понекад и до 17 цм).
Тело је робусне грађе са зашиљеном њушком и бојом која се креће од зелене до маслинасто-смеђе са црним и тамнијим неправилним мрљама. Трбушна страна им је беличаста, обично сиво или црно марморирана. На бутинама немају жуте боје. Пловне кожице на задњим екстремитетима допиру до врхова прстију.
Обична крастача је широко распрострањена у Европи (изузев Ирске, Малте и Крита), северозападном делу Африке и палеарктичкој Азији све до Јапана. То су претежно терестрични водоземци присутни у свим типовима шума, а нарочито у мочварним и четинарским.
Може се наћи и у шикарама, парковима и двориштима, док избегава широко отворене просторе. Тело је робусно, величине до 15 цм. Обојеност је униформна, најчешће различите нијансе мрке боје са многобројним квржицама које су уствари увећане кожне жлезде. Трбух је светлосив или жутосив. Иза очију се налазе уочљиве паротидне или заушне жлезде у облику полумесеца које садрже секрете, који служе овим животињама као одбрана од предатора.
Жутотрби мукач (Bombina variegata)
Ареал врсте укључује централну и јужну Европу, изузев Иберијског полуострва, јужне Грчке, Сицилије. Изразито акватична врста која се може наћи у већем броју чак и у сасвим привременим стаништима. По правилу насељава брдско-планинске области, на југу ареала и до 2100 м надморске висине. Тело је мало и здепасто величине 4-5 цм.
Горња страна тела је углавном тамна, сиво-мрка са брадавичастим израштајима који се завршавају црним трновима. Трбушна страна тела је интензивно обојена жуто-наранџасто са црним мрљама на којима се понекад налазе беле тачке. У случају опасности ове жабе показују шарени трбух који би требало да упозори предатора на токсичан секрет кожних жлезда.
