Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta gljiva, od kojih su neke retke ili su po prvi put konstatovane za jugoslovensko područje upravo na Kopaoniku. Istraživanja navode da je Kopaonik bogat vrstama gljiva i da je vredno područje za dalja proučavanja.

Poznatije jestive vrste gljiva koje mogu da se nađu na Kopaoniku jesu: vrganj (Boletus edulis, B,pinicola, B.aereus…), lisičarka (Cantharellus cibarius), smrčak (Morchella sp.), sunčanica (Macrolepiota procera), šampinjoni (Agaricus silvicola, A.nivescens, A. semotus …), bukovača (Pleurotus ostreatus), krasnice (Russula paludosa, R.cyanoxantha, R.virescens …), mlečnica (Lactarius piperatus), đubretara (Coprinus comatus), blagva (Amanita caesarea), puhara (Lycoperdon perlatum)…

Od otrovnih vrsta gljiva na Kopaoniku se mogu naći i smrtonosno otrovne gljive: zelena pupavka (Amanita phalloides) naša najotrovnija pečurka, ušiljena pupavka (Amanita virosa), panterovka (Amanita pantherina), muhara (Amanita muscaria), ludara (Boletus satanas), smrdljiva suncobranka (Lepiota cristata)…

Gotovo sve jestive gljive, veoma cenjene i tražene, imaju svoje prave pravcate otrovne dvojnike čak smrtonosne! Ukoliko niste vrstan poznavalac gljiva nemojte se upuštati u bilo kakve avanture vezane za branje i pripremanje jela od gljiva!

„Gljive su jedna od najraznovrsnijih grana eukariota, ali su u raspravama o čuvanju i negovanju živog sveta isuviše često zanemarene. One su čudo biodiverziteta. Kada neka vrsta majmuna nestane, svet obrati pažnju, ali nikada nećemo znati koliko je gljiva već izumrlo, izgubljeno bez pompe, osuđeno da ostane nepoznato i neimenovano“…

Konačno po prvi put se u Srbiji pojavila knjiga koja će osposobiti ljude da determinišu i razumeju gljive svoje zemlje. Knjiga „GLJIVE SRBIJE I ZAPADNOG BALKANA“ autora Branislava Uzelca, predstavlja blago koje vredi imati u svojoj biblioteci. Neka posluži i kao nadahnuće i oruđe za delotvornu brigu o predelima koji predstavljaju dom prelepih i retkih vrsta Srbije.

SUNČANICA (Macrolepiota procera)

Plodno telo: šešir do 40 cm, isprva jajast, zatim zaobljen pa raširen i ispupčen u sredini, pokriven braon ljuspama na osnovi krem boje. Listici su gusti, slobodni, lako se odvajaju od mesa sesira, krem boje. Drška do 40×4 cm, u osnovi je zadebljana u vidu bulbe, pokrivena sitnim, cik-cak poredjanim, braonkastim ljuspama. Prsten je krupan, slozen, visoko postavljen, pokretan.

Mikroskopija: spore elipticne do pomalo jajaste, dekstrinoidne, sa izraženom germinativnom porom, 13-20 x 8-12 µm, u masi krem boje. Bazidijumi su uglavnom sa 4, retko sa 2 spore. Heliocistidi su uglavnom batinastog oblika.

Meso: beličasto, nepromenljivo, prijatnog mirisa, ukusa poput mladih oraha.

Stanište: plodi tokom leta i jeseni po šumama, obodima šuma i livadama. Veoma česta vrsta.

Jestivost: jestiva, cenjena.

Jedan od recepata – kako spremiti SUNČANICU na izletu, kući…

Savet: morate dobro poznavati gljive i biti 100% sigurni da je to baš ta vrsta koju želite da probate (više puta)!!!
Gljive moraju biti mlade, zdrave i sveže. Drške odvojiti od šeširića (dosta su tvrde i nisu baš ukusne). Svaki šeširić posoliti po ukusu i premazati maslcem. Preklopiti dva šeširića jedan preko drugog i zakačiti zašiljenim drvcetom ili čačkalicom. Poređati ih na pleh za roštilj i staviti na vatru. Između možete dodati i parčiće slanine što će dodatno poboljšati ukus. Peći oko 5-6 minuta sa obe strane. Služiti toplo sa svežim paradajzom.

Pravi uživaoci dobre hrane znaće da im nema ravne!

Jedan od recepata – kako spremiti SUNČANICU na izletu, kući…

Savet: morate dobro poznavati gljive i biti 100% sigurni da je to baš ta vrsta koju želite da probate (više puta)!!!
Gljive moraju biti mlade, zdrave i sveže. Drške odvojiti od šeširića (dosta su tvrde i nisu baš ukusne). Svaki šeširić posoliti po ukusu i premazati maslcem. Preklopiti dva šeširića jedan preko drugog i zakačiti zašiljenim drvcetom ili čačkalicom. Poređati ih na pleh za roštilj i staviti na vatru. Između možete dodati i parčiće slanine što će dodatno poboljšati ukus. Peći oko 5-6 minuta sa obe strane. Služiti toplo sa svežim paradajzom.

Pravi uživaoci dobre hrane znaće da im nema ravne!

ZELENA PUPAVKA (Amanita phalloides)

Plodno telo: šešir do 15 cm, okruglast, pa raširen i zaravnjen, promenljive boje od žućkaste do braon, ali najčešće u maslinastozelenim nijansama, ispod glatke kožice je vidljiva vlaknasta struktura. Listići su gusti, slobodni, beličasti ili sa nešto zelenkastog odsjaja. Drška je veličine do 20×3 cm, prema osnovi šira, sa bulbom, bela, poprskana pigmentom istim kao onaj na šeširu. Prsten je visoko postavljen, širok, viseći. Vrećasta volva je spolja bela, iznutra u nijansama šešira.

Mikroskopija: spore široko eliptične do okruglaste, amiloidne, 8-10×6-9 µm, u masi beličaste boje.

Meso: beličasto, pomalo sladunjavog cvetnog mirisa

Stanište: plodi tokom leta i jeseni po šumama, najčešće ispod hrasta (Quercus). Česta vrsta.

Jestivost: smrtno otrovna!

Svake godine se zabeleži veliki broj trovanja gljivama od kojih se, na žalost jedan broj završi tragično. Statistički gledano, zelena pupavka je direktno „odgovorna“ za 95% trovanja sa smrtnim ishodom.