„Природа је једино обећање на које можемо рачунати“,Петер Хандке
У Србији се 11. априла обележава Дан заштите природе који поред задатка указивања на значај очуване природе за опстанак живог света и квалитет животне средине и живљења људи, има за циљ да укаже и на значај управљања заштићеним подручјима. Дан заштите природе Србије установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине.
Надлежне установе сваког 11. априла испрате дух националне теме кроз бројне прикладне програме и посебно осмишљене активности.
У Србији је за Дан заштите природе одабран 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ на територији општине Сокобања. На тај начин су, у том почетном периоду примене Закона, заштићени објекти живе и неживе природе, изражавајући тиме јединство и јединственост природе Србије. Водопад Рипаљка један је од најлепших водопада у нашој земљи. Настао је на речици Градашници, која се испод Сокобање улива у реку Моравицу. Састоји се из 11 одсека чија је укупна висина око 40 метара, а највећи од њих висок је 11 метара и познат као Велика Рипаљка. Испод њега је један мањи водопад висине 5 метара, а остали су мањи од 0,5 до 2 метра.
Заштићена подручја су подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску или предеону разноврсност и због тога се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса. Сврставају се у 3 категорије: од изузетног (међународног, националног), великог (покрајинског, регионалног) и локалног значаја.Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, стављена под заштиту још 1874. године.
Непосредно након оснивања Завода за заштиту природе Србије донети су и први акти о заштити комплексне природе. На предлог Природњачког музеја, заштићен је резерват Острозуб, првенствено због присуства стеноендемично реликтне врсте зеленичета (Prunus laurocerasus).
Богатство природе Србије, која представља један од 158 центара светског биодиверзитета, огледа се у присуству великог броја станишта као што су степе, пешчаре, слатине и шуме прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планина, што чини да наша земља представља један од шест центара биодиверзитета Европе, са разноврсним екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа.
Наши најочуванији и најзначајнији делови природне баштине чувају у оквиру система 470 заштићених подручја која заузимају површину од 7,66% територије Србије.
О значају биљног и животињског света наше земље говори и податак да, иако Србија заузима свега 0,82% европског континента, у њој живи 18,6% васкуларне европске флоре, док у фауни кичмењака предњаче птице, са заступљеношћу од 66%.
И ове године, као и прошле, у ситуацији спровођења мера како би се сузбило ширење корона вируса Covid 19, неопходно је указати на значај очуване и незагађене природе као неприкосновеног савезника у превазилажењу пандемије и очувању здравља у целини.
JП „ Национални парк Копаоник“ је национални Дан заштите животне средине обележио одржавањем мање акције чишћења простора од смећа накупљеног током зимске сезоне. Учешће у акцији узели су запослени и корисници простора. Акција је одржана на ограниченом простору и у мањој мери, због снега, који је још увек присутан.