Kopaonik je dobio ime po kopanju rude. Na ovoj planini ruda je kopana pre dolaska Rimljana na ove prostore. U pisanim tragovima pod nazivom ,,Kopaonik“ pominje se u 12. veku u dokumentu ,,Spomenik male studenice“, docnije se u pisanim dokumentima pominje kao: Caponi, Coponich, Coparenich, Copono, itd.
Po dolasku Sasa (Nemaca) u 13. veku pa do sredine 15. veka nastaje procvat rudarstva u srpskim zemljama tog doba. Poslednji samokov preostao je da radi za vreme prvog ustanka u Srbiji. Srebro je bilo glavni proizvod kopaoničkih rudnika. Po njemu se i danas zovu neki visovi kao Srebrnac, koji se nalazi iznad Brzeća.
Ubrzanim razvojem prirodnih nauka u 19. veku, Kopaonik postaje zanimljiv kako domaćim tako i stranim naučnicima. Od tog perioda, na Kopaonik se više ne gleda, samo kao na rudnik, već na planinu posebnih bioloških karakteristika.
Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.
Josif Pančić
Najveći naučni značaj Kopaoniku dao je Josif Pančić koji je posećivao i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije. Na Kopaoniku je bio 16 puta i nije skrivao da je to planina koja ga najviše oduševljava. Prvi put je došao na Kopaonik 1852. godine, a poslednji 1886. godine u svojoj 72. godini života. Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa ,,licejcima“ obratio se studentima:
,,Dopustite mi da se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasan kraj Srbije u kome sam često i rodo boravio, da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili čemu da se divim, koji nisam nikada ostavljao, a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je – Kopaonik i njegovo podgorje“
