Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog sveta koji su pručavali mnogi istraživači, širom sveta, s različitih aspekata. Biljni svet je zastupljen sa mnogobrojnim vrstama drveća, žbunova, zeljastih biljaka, cvetnica, paprati, mahovina, a od kojih su mnoge i lekovite.

Visokoplaninska flora Kopaonika zastupljena je sa 825 bilj. vrsta i podvrsta svrstanih u 292 roda i 80 familija, što predstavlja 1/5 ukupne flore Srbije.

Najviši šumski pojas iznad 1500 mnv pokrivaju guste smrčeve šume dok se na većim nadmorskim visinama (1750-1900) smrčeve šume proređuju i prelaze u zajednice niskih žbunova gde preovlađuju planinska kleka i borovnica.

Ledeno doba je, u odnosu na ostale delove Evrope, na našim planinama neznatno uništilo floru o čemu svedoči i brojna reliktna flora tj. biljke koje su ostaci nekadašnje drevne flore. Reliktna flora ukazuja na autohtonost flore i vegetacije Kopaonika. Biljke relikti Kopaonika su: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus i dr.

Vegetacija

Na Kopaoniku je zastupljeno izuzetno pravilno visinsko smenjivanje vegetacije i počinje od vrbovo-topolovo-jovovih šuma u dolini reka, preko termofilnih šuma crnog bora, zajednice cera i sladuna, šume kitnjaka i graba, šuma medunca i crnog jasena zatim šuma brdske bukve, šume hrasta kitnjaka (do 1100 mnv), šume bukve i jele (do 1600 mnv) u koje prodire smrča, koja dominira u šumama od 1550 do 1750 mnv.

Iznad 1750 mnv počinje zona žbunaste polegle kleke i borovnice sa niskom subalpskom formom smrče, pa sve do alpskih suvati koje se nalaze iznad 1950 mnv.

Lokalni endemiti

Na teritoriji NP Kopaonik, žive tri stenoendemične biljne vrste. Karakteristika stenoendemičnih vrsta je da su rasprostranjene na jako malom prostoru (nekoliko hektara ili čak nekoliko ara). Na Kopaoniku to su :

Stablo slabo razgranato.Listovi jajasti do jajasto -lancetasti, talasasto nazubljeni, do 1,5cm dugi. U osnovi listova se nalaze po dva perasto deljena zalistka dužine do 1,5cm. Cvet do 2cm u prečniku, žute boje, sastavljen od pet nejednakih listića krunice. Donji listić je veći od ostalih sa razvijenom ostrugom u osnovi. Plod trostrana čahura.

Rasprostranjenje: Lokalni endemit Kopaonika. Na Kopaoniku se javlja isključivo na serpentinskim kamenjarima od 1500 do 2000m (Kukavica, Nebeske stolice, Treska).

Srodnici: Po smrčevim šumama Kopaonika relativno je česta i Viola Biflora L. sa bubrežastim listovima i sitnim žutim cvetovima.

niska busenasta, od osnove razgranata biljka. Grane izuvijane. Prizemni listovi na dugim drškama, celi ili slabo perasti sa 4-8 usko eliptičnih listića prvog reda, terminalni listić celog oboda. Cvetovi beli 1,5-1,8cm u prečniku, grupisani u grozdaste cvasti. Krunični listići jajasti, na vrhu plitko urezani; listići čašice lancetasti do 3,5mm dugi. Plodovi ljuske, 15-35mm duge, sve na istu stranu povijene.

Rasprostranjenje: Endemit Balkanskog poluostrva. Planine jugozapadne Srbije i Kosova (Kopaonik, Prokletije). Na Kopaoniku: Relativno česta vrsta na serpentinskim i silikatnim , ređe krečnjačkim kamenjarima i stenama , na visinama između 1500 i 2000 m (Kozje stene, Kukavica, Murska reka, Nebeske Stolice, Suvo Rudište, Treska).

Srodnici: Na Kopaoniku, na sličnim staništima i istim lokalitetima živi veoma srodna vrsta Glauca Spreng, koja se od pančićeve režuhe razlikuje po manjem broju izduženo jajastih listića prvog reda na listovima stabla, i terminalnim režnjem listova koji je po pravilu režnjevit.

Zaštićene biljne vrste

U NP Kopaonik živi i 91 endemična i 82 subendemične biljke, od kojih je čak 30 vrsta zaštićeno Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti teritorije Srbije tj. stavljene su pod režim apsolutne zaštite. Zabranjeno je svako njihovo čupanje, kidanje, sečenje, lomljenje, i na bilo koji način uništavanje i oštećivanje. Izuzetno se može izvršiti neka od ovih radnji ali samo u naučne svrhe i to uz odobrenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

To su sledeće biljne vrste:

  • Lycopodium annotinum
  • Diphasium complanatum

  • Thelypteris palustris

  • Taxus baccata

  • Salix rosmarinifolia

  • Anemone apennina

  • Potentila palustris

  • Astragalus dasyanthus

  • Acer heldreichii

  • Daphne laureola

  • Pirola rotundifolia

  • Goniolimon collinum

  • Gentiana lutea L.subsp.symphiandra

  • Gentiana acaulis

  • Menyanthes trifoliata

  • Leontopodium alpinum

  • Tulipa scardica

  • Lilium martagon

  • Gladiolus imbricatus

  • Stipa pulcherrima

  • Cyperus longus

  • Goodiera repens

  • Dactylorhyza incarnata

  • Dactylorhyza cordigera

  • Dactylorhyza majalis

  • Orchis coryophora

  • Gumnadenia odoratissima

  • Leucorchis friwaldi

  • Leucorchis atrorubens

  • Listera cordata

Biljne vrste sa Evropske crvene liste

Evropska crvena lista (European Red List, UNESCO, New York, 1991.) je knjiga retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja, sa njihovim opisom, rasprostranjenošću, stepenom ugroženosti i merama zaštite.

U ovoj Međunarodnoj Crvenoj listi zastupljene su 4 biljne vrste registrovane u NP Kopaonik i to su, iz grupe endemičnih biljaka:

Pedicularis heterodonta Pančić

Stipa mayeri Martinovsky

Alyssum markgrafii O.E.Schulz

Viola elegantula Schott

Na Kopaoniku se javljaju, u skladu sa kategorijama međunarodne asocijacije za zaštitu prirode (IUCN), i vrste svrstane u različite kategorije ugroženosti i to su :

Vrste u opasnosti da iščeznu: Potentilla palustris i Gentiana lutea.

Ranjive vrste: Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum, Leontopodium alpinum.

Iščezle (neodređene) vrste: Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene sahifraga, Narcissus radiflorus.

Retke vrste: Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea i mnoge druge.

Galerija